Ozempic, Wegovy i drugi medikamenti za mršavljenje

Naš prvi podcast posvećen temi Ozempica i ostalih revolucionarnih lijekova koji su probudili nadu kod mnogih da će napokon postići idealnu tjelesnu težinu, pobudio je ogroman interes i zato smo odlučili obnoviti ovu temu novim informacijama.

Jedna od najvažnijih promjena je prelazak s injekcija na tablete. Američka uprava za preharnu i lijekove je odobrila Ozempic u obliku tableta, a novi pripravak trebao bi stići na tržište u drugom tromjesečju 2026. godine. Usporedno, kompanija Eli Lilly, koja proizvodi Mounjaro, jednu od verzija injekcija za mršavljenje, je dobila odobrenje za Foundayo – jedinu odobrenu tabletu istog učinka koja se može uzimati u bilo koje doba dana, bez ograničenja vezanih uz hranu i vodu. Klinička ispitivanja pokazala su da su pacijenti na Foundayu izgubili u prosjeku oko 8,1 kg tijekom 52 tjedna. Znanstveni mediji također javljaju da bi nova Lillyeva oralna tableta mogla nadmašiti oralni Ozempic u velikom kliničkom ispitivanju.

Koje novosti na ovim, sada već možemo govoriti, revolucionarnom segmentu moderne medicine pojavile od našeg posljednjeg podcasta na tu temu, o tome govorimo u ovom izdanju našeg podcasta. Najvažnije informacije sažeo je kolega Filip Slavković.

Filipe, novih medikamenata za smanjenje telesne težine na bazi lekova protiv dijabetesa već u ovoj godini je sve više; očekuje se da će farmaceutska industrija i naredne godina na evropsko tržište izneti još novih sredstava za mršavljenje koja, kako to tvrde oni koji ih koriste, čine čuda. Ima li istine u toj euforiji?

Uz sve zadrške koje možemo da imamo prema čudotvornim sredstvima, brojne studije koje su poslednjih godina objavljene dokazuju efikasnost medikamenata protiv gojaznosti koji su zasnovani na terapiji peptidima, odnosno imitacijom funkcije hormona koji se luče u crevu. Te studije su, međutim, pokazale i da korišćenje ovih lekova često izaziva brojne prateće tegobe, od mučnina i povraćanja do smanjenja pokretljivosti ili čak gubitka osećaja mirisa. Zato se možda u zbiru može reći da su Ozempic, Wegovy i sl. za ljude koji boluju od specifičnih oblika dijabetesa ili od preterane gojaznosti zaista skoro pa čudotvorni jer im značajno smanjuju tegobe a negativni efekti koje mogu da imaju u poređenju s uspešnim tretmanom nisu odlučujući. Svima onima koji ova sredstva koriste samo da bi smršali, preporučuje se da o tome dobro razmisle jer neželjene posledice ne mogu imati veću vrednost od očekivanih uspeha u mršavljenju. Apoteke ove lekove protiv gojaznosti, a svakako i one protiv dijabetesa, u Evropi izdaju samo uz recept lekara mada i tada u nekim zemljama, bez obzira da li je špric ili tableta, takav medikament mora da se plati.

Kako uopšte deluju sva ta sredstva protiv dijabetesa i gojaznosti, koja u stvari nisu toliko nova jer neka od njih postoje već deceniju, koja su popularnost stekla zahvaljujući socijalnim medijima?

Čitav trend na socijalnim medijima počeo je pre nešto manje od pet godina, otprilike onda kada je čovečanstvo izašlo iz par godina izolacije uzrokovane epidemijom korona-virusa. Sami lekovi postojali su već tada skoro pet godina, mada su se najpre pojavljivali u Sjedinjenim Državama a potom u Evropi. Euforija, ili hajp kako se to kaže na jeziku društvenih mreža, izazvao je Ozempic kojeg proizvodi danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk i u početku je bio namenjen samo pacijentima koji imaju dijabetes i to tip dva, koji se često naziva i starački dijabetes, jer najčešće nastupa u poznijim godinama kod osoba koje prirodno naginju ka problemima sa nivoom šećera u krvi a vremenom se nisu dovoljno pravilno odnosno zdravo hranile. Kasnije su i Nordisk ali npr. i američki farmaceutski gigant Eli Lilly i drugi proizvođači na tržište izbacivali još sličnih preparata.

Dobro, može li se ukratko ili jednostavno objasniti kako taj inicijator euforije, Ozempic, deluje?

Ozempic sadrži supstancu koja se zove semaglutid i koja, uprošćeno rečeno, podstiče tj. izaziva proizvodnju insulina koji reguliše nivo šećera u krvi; a šećeri nam daju energiju pa je ovaj proces važan za normalno funkcionisanje celog organizma. Nagli pad šećera u krvi kod ljudi obolelih od dijabetesa može lako da bude smrtonosan pa već decenijama normalan život dijabetičara zavisi od insulinskih špriceva koji se nekad moraju ubrizgavati više puta dnevno, pri svakom obroku.

Model molekula semiglutida

Ozempic je dakle inicijalno bila injekcija za dijabetičare, mada ne za sve kategorije obolelih od dijabetesa, kojom se ne ušpricava direktno sam hormon insulin već se unosi peptid semaglutid.

Taj špric izgleda kao kraći debeli flomaster na kojem se za svaku novu injekciju menja iglica a čitava procedura liči na punjenje patrone mastilom i pritiskanje hemijske olovke. Semaglutid se ubrizgava u stomak ili butinu direktno ispod kože, u masno tkivo, jednom nedeljno, a onda sam organizam proizvodi neophodni insulin. Dodatni efekat semaglutida je da imitira funkciju jednog prirodnog peptida, odnosno crevnog hormona, koji reguliše apetit, tako da se korišćenjem ovog sredstva umanjuje osećaj stalne gladi koji imaju mnoge osobe s loše regulisanim nivoom šećera u organizmu. Mnogi dijabetičari ili osobe koje imaju insulinsku rezistentnost teško mogu da utole glad tj. imaju stalnu potrebu za ugljenim hidratima, masnom i slatkom hranom. Isti problem ima i svaka preterano gojazna osoba a to su oni pacijenti čiji je tzv. indeks telesne mase 30 ili viši. A uz pomoć semaglutida, kako se pokazalo, hormoni u crevu su nam slali signal da smo siti mnogo duže nego što je to prirodnim putem bio slučaj. Za dijabetičare je to bilo bitno jer tako pospešuje lučenje prirodnog insulina u telu. Gojaznim osobama pak, semaglutid iz medicinskih preparata pomaže jer deluje duže nego prirodni peptid, tzv. GLP-1, što trajno smanjuje potrebu za hranom.

Tako su u Sjedinjenim Državama ustanovili da je Ozempic velikom broju dijabetičara pomogao, pored ostalog, ne samo da skinu 10 do 15 odsto svojih kilograma već i da održe tu nižu težinu.

Za nekog ko je imao 100 kilograma, smršati 15 kg uz pomoć leka koji je bio namenjen tretiranju dijabetesa bilo je čudo. Ali Ozempic nije bio registrovan kao lek protiv gojaznosti pa se nije kao takav mogao prepisivati. Onda je proizvođač iz Danske na bazi istih onih semaglutida proizveo novi preparat Wegovy i legalno ga registrovao kao lek protiv gojaznosti. Wegovy je namenjen lečenju pacijenata kojima je utvrđena dijagnoza preterane telesne težine odnosno onih koji imaju indeks telesne mase veći od 30, ili od 27 ali pri tom i druga oboljenja. Reč je o ljudima čiji je metabolizam u tolikoj meri izmenjen da klasičnim metodama više ne mogu da smršaju a zbog viška kilograma imaju problema i sa kretanjem, disanjem ili krvotokom. I Ozempic i Wegovy su se prvo pojavili kao injekcije ali je Wegovy sada, i to i u Evropskoj uniji, licenciran i kao tableta protiv gojaznosti. Ovde, u Nemačkoj, ove medikamente je moguće dobiti na recept koji u potpunosti pokriva zdravstveno osiguranje, ukoliko je reč zaista o osobi oboleloj od dijabetesa ili gojaznosti a lekove je moguće i kupiti preko tzv. privatnog recepta ukoliko je reč o zdravstvenim potrebama koje jeste ustanovio lekar ali koje nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem. Naravno, i ove preparate preko interneta ilegalno nude ne-licencirani prodavci ili se preko fejk-portala prosto prodaje recimo lažni Wegovy.

Farmaceuti upozoravaju da Ozempic i Wegovy ili slične medikamente treba koristiti isključivo pod nadzorom lekara, da terapiju treba da prate izmene režima ishrane i povećane fizičke aktivnosti.

Praktično sve naučne studije i lekarska praksa su pokazali da kod većeg broja pacijenata u prvim nedeljama i mesecima korišćenja medikamenti izazivaju mučninu, povraćanje ili dijareju. Sve te posledice uglavnom prođu s vremenom ali se strogo mora voditi računa i o pravilnom doziranju. Kakve posledice imaju ljudi koji su relativnog dobrog zdravlja ali medikamente koriste i to samo za mršavljenje može da se prati samo kod svakog čoveka pojedinačno, u konsultaciji sa lekarom.

Kakvi propratne efekti se još beleže? Pogotovu kod ovih novih sredstava protiv gojaznosti mnogi efekti su dobro dokumentovani na internetu jer ljudi koji ih koriste za mršavljenje intenzivno o tome govore na socijalnim medijima, a neke od tih nuspojava potvrđuju i ozbiljne studije…

Najnovija istraživanja, recimo, tvrde da mnogi pacijenti počnu zapravo manje da se kreću kada počnu da koriste ova nova sredstva protiv gojaznosti iako bi trebalo da budu fizički aktivniji. Uz to se pominju opadanje kose i generalno starenje kože i kontura lica što je na društvenim mrežama dobilo i svoje ime: Ozempic Face. Takođe se govori o lošem zadahu ili znoju neprijatnog mirisa. U nekim studijama je potvrđeno da pojedini pacijenti zaista pretrpe promene u svom čulu ukusa i još više mirisa pa se sada već govori i o porastu prodaje parfema sa tzv. gurmanskim notama koji nekako podsećaju na miomirisnu kuhinju u kojoj se pripremaju slatka peciva. Neki prateći efekti su opasniji. Pokazalo se, recimo, da su mnogi pacijenti u Americi umesto postepenog povećanja doze odmah počeli sa maksimalnom jačinom injekcija što je dovodilo do alergijskih reakcija. Ali ima i pozitivnih neočekivanih efekata npr. od smanjenja telesne težine. Ispostavilo se da žene koje pate od gojaznosti, zbog koje su imale i neredovne periode ovulacije, nakon terapije imaju redovne menstruacione periode što im onda posle mnogo godina često omogući i trudnoću.

U svojoj osnovnoj funkciji smanjenja gojaznosti najnoviji preparati omogućavaju gubljenje i do 20 procenata telesne težine ali su medicinske studije već dokazale da oni lekovi koji telesnu masu smanjuju za "samo" deset procenata imaju i manje svih tih negativnih propratnih efekata.

I nije semaglutid sada jedini preparat koji se koristi. Iste uspehe ali i slične nusefekte imaju lekovi koji su razvijeni na bazi tirzepatida, kakvi su Mounjaro odnosno Zepbound; liraglutid kod lekova Viktoza i Saxenda, ili pak orfogliprona, kod medikamenta Foundayo; da ih skoro sve pomenemo.