Što građanima donose sveobuhvatne vladine reforme?

Njemačka politika ulazi iz jedne nemirne faze u drugu. Aktualna vlada se bori s niskom podrškom građana i rastućom popularnošću desničarske Alternative za Njemačku koja bi mogla odnijeti pobjedu na predstojećim izborima za lokalne parlamente na istoku zemlje.

Politička ljetna pauza u Berlinu je tek počela a mediji već sa zebnjom gladaju na jesen i mnoge turbulencije koje bi sa sobom mogli donijeti događaji poput lokalnih izbora u nekoliko saveznih pokrajina.

Mnogi analitičari se slažu s tim da ni situacija u političkom Berlinu neće ostati ista ako na izborima u Saskoj-Anhaltu i Mecklenburg Vorpommernu Alternativa za Njemačku iziđe kao pobjednik.

A tu je još i veliki reformski paket koji su stranke vladajuće demokršćansko-socijaldemokratske koalicije Friedricha Merza dogovorile brže bolje još uoči odlaska na ljetni odmor.

Sveobuhvatni paket temeljnih reformi gotovo cjelokupnog socijalno-gospodarskog sektora, od mirovina, preko zdravstva pa sve do radnog prava treba još proći parlamentarnu proceduru u oba doma, Bundestagu i Bundesratu, a s obzirom na otpor, pogotovo od strane sindikata, zeleno parlamentarno svjetlo reformama je sve samo ne sigurno.

No oko čega su se vladajuće stranke dogovorile? Što za građane donose sveobuhvatne refome koje duboko zadiru u najvažnija pitanja poput zdravstva i mirovina? I kako bi izbori za lokalne parlamente mogli utjecati na opće političko stanje u zemlji.

O svemu tome razgovaraju Nenad Kreizer i Saša Bojić.

Vlada priprema velike zahvate: krenimo najprije od poreza, to je u Njemačkoj bolna tačka za milione ljudi. Šta nas čeka?

Vladajuća koalicija planira da od 1. januara naredne godine finansijski rastereti milione poreskih obveznika. To bi trebalo da se postigne povećanjem osnovnog neoporezivog iznosa, povećanjem neoporezivog dela prihoda za decu, uvećanjem dečjeg dodatka, povećanjem paušalnog odbitka za zaposlene, kao i ublažavanjem progresije poreza na dohodak.

Sad, kako vlada tvrdi: ukupna vrednost poreskog rasterećenja iznosiće oko deset milijardi evra godišnje. Od toga bi najviše trebalo da profitiraju građani sa nižim i srednjim primanjima. Zaposlena porodica sa dvoje dece i oporezivim godišnjim prihodom od 60.000 evra trebalo bi da bude rasterećena za do 600 evra godišnje u odnosu na sadašnje stanje.

Porez za najbogatije: biće pooštren takozvani porez za bogate. Poreska stopa od 45 odsto primenjivaće se već na godišnji oporezivi prihod od 250.000 evra, dok će za prihode iznad 280.000 evra iznositi 47 odsto. Porez na nasledstvo neće biti povećavan, niti se planira ponovno uvođenje poreza na imovinu.

Manji poreski bonus za zanatlije: Prema reformskom paketu, poreski odbitak za zanatske usluge smanjuje se sa 20 na 15 odsto. Time se maksimalni godišnji iznos poreske olakšice smanjuje sa 1.200 na 900 evra.

Paušalna poreska stopa za mini-poslove povećava se sa dva na pet odsto.

Kako će se to odraziti na njemačke savezne pokrajine s obzirom da one neće dobijati sume od poreza koje su do sada dobijale?

Nadoknada saveznim pokrajinama: koalicija obećava da će država nadoknaditi deo poreskih gubitaka saveznih pokrajina i opština. Prihodi od poreza na dohodak trenutno se dele tako da savezna država i pokrajine dobijaju po 42,5 odsto, a opštine 15 odsto.

Nije sasvim jasan mehanizam kako će to biti nadoknađeno; pokrajine su uoči sednice koalicionog odbora upozoravale na pad poreskih prihoda. No da naglasim da je za sprovođenje reforme neophodna i saglasnost Bundesrata.

Još jedna bolna točka je penzioni sistem. Tu je takođe najavljen spektakularan paket mjera.

Vlada kaže da se posebno posvetila reformi poreskog sistema. Potpuno si u pravu - to je druga velika bolna tema. U Nemačkoj je na snazi takozvani generacijski ugovor prema kojem radni ljudi aktuelno uplaćuju doprinose za penzionere. Tu se situacija zapravo kontinuirano pogoršava od 60-ih godina naovamo. Tokom 60-ih, na jednog penzionera ja dolazilo šest zaposlenih, a u našoj dekadi, 60 godina kasnije, ima manje od dvoje zaposlenih koji uplaćuju doprinose. S druge strane, penzionera je sve više, takozvani bumeri odlaze masovno sa tržišta rada. Oni su se u svoje vreme svojski razmnožavali, a sada je natalitet mnogo manji. Društvo sve starije.

I sada je Fridrih Merc najavio reformski penzioni paket sa više od 30 stavki koje ću ovde izneti sažeto, i to je učinio uz opasku: sada to treba što brže sprovoditi, bez oklevanja. Što drugim rečima znači: kritičari, bolje se suzdržite od primedbi. U reformskom dokumentu navodi se da je izveštaj Komisije za penziono osiguranje „putokaz za našu socijalnu državu, privrednu lokaciju Nemačku, ali pre svega za društvo u celini“. Reforma penzionog sistema će biti ugrađena u paket zakona koji bi trebalo da bude usvojen u Bundestagu do kraja 2026. godine.

Hoće li uvesti kao što je najavljivano penzioni doprinos za tzv. mini-poslove?

Za sada još nije doneta odluka o tome kako će ubuduće biti regulisani doprinosi za penzijsko osiguranje zaposlenih na mini-poslovima. Kancelar Fridrih Merc izjavio je da će to pitanje biti rešavano tokom jeseni. Zaposleni na mini-poslovima trenutno su oslobođeni plaćanja penzijskih doprinosa. Komisija za penziono osiguranje predložila je da se ubuduće doprinosi plaćaju i za mini-poslove, bez mogućnosti izuzeća, dok bi jedini izuzetak bili učenici.

Razne promjene su najavljivane i na tržištu rada. Da počnemo s bolovanjima, to je jedna od tema o kojima se najviše diskutuje ovih dana.

Da, vlada je i dalje pri planu da se ukine mogućnost otvaranja bolovanja telefonom, a pooštravaju se kazne za neosnovano izdavanje potvrda o privremenoj sprečenosti za rad. Ubuduće će potvrda o bolovanju morati da se dostavi već prvog dana odsustva zbog bolesti. To je pravilo koje mnogima izgleda smešno i mnogi su se već bunili, na primer lekari koji smatraju da će njihove ionako opterećene ordinacije sada biti potpuno preopterećene, jer ako milioni zaposlenih moraju da dolaze prvog dana bolesti samo po potvrdu, čekaonice će biti još punije. Osobe sa zaraznim bolestima će biti primorane da izlaze iz kuće i odlaze u ordinacije što povećava zdravstveni rizik za druge pacijente i medicinsko osoblje. A to što vrlo dobro znamo koliko je uopšte moguće dobiti termin kod lekara istog dana, pri čemu bi trebalo da se poveća broj ljudi koji hoće baš to – to već dovodi stvar do besmislice. A javili su se i sindikati koji tvrde da mera polazi od pretpostavke da radnici zloupotrebljavaju bolovanje, iako većina to ne čini. To da pomenem samo glavne kontraargumente.

A radni ugovori? Šta će se tu promijeniti?

Najviše na planu ugovora na određeno vreme. Radi veće fleksibilnosti tržišta rada, ubuduće će biti moguće zaključivanje ugovora na određeno vreme bez posebnog razloga u trajanju do 48 meseci, uz mogućnost produženja do šest puta. To predstavlja udvostručenje u odnosu na dosadašnja pravila. Ova mera važiće za zaposlene primljene do 31. decembra 2030. godine.

Najavljivali su i promjene kada se radi o otpremnimama za visoko plaćene poslove.

Da, i to baš kao što si i rekao: „visoko plaćene“, a nisu definisali kakav bi to bio red veličine iznosa u novcu. Dakle, za zaposlene sa visokim primanjima biće olakšan sporazumni raskid radnog odnosa uz isplatu otpremnine. Poresko opterećenje otpremnina biće smanjeno ukoliko zaposleni brzo pronađe novi posao. Cilj je da se podstakne brži prelazak iz jednog radnog odnosa u drugi. Tu moram da naglasim da se tu radi o slučaju sporazumnog prekida radnog odnosa. Znači firma želi da se rastane sa rukovodiocem visokog ranga koji zarađuje 180.000 evra godišnje jer hoće da smanji broj zaposlenih. Zato mu ponudi otpremninu od 100.000 evra. U Nemačkoj ne postoji poseban porez na otpremninu, već bi, po sadašnjim pravilima, taj rukovodilac u toj godini trebalo da plati porez kao da je ostvario zbir otpremine i zarade, dakle, u ovom slučaju 280.000 evra. Zbog progresivnog oporezivanja zarada, ovaj siroti čovek bi se odjednom našao u višem poreskom razredu i to bi moglo dosta da ga košta. No ova tačka je jedna od najslabije razrađenih u celom paketu mera jer je vlada zapravo saopštila cilj ali nije objasnila mehanizam. I tu moram da kažem: a kada se radi o običnim šljakerima, onda je sve mnogo preciznije.

I samo da dodam i ovo: povećavaju se poreske olakšice za dodatke na rad nedeljom i praznicima. Dodaci predviđeni kolektivnim ugovorima ubuduće će biti u potpunosti oslobođeni plaćanja doprinosa.

A kako stoje stvari sa mladim radnicima? Tokom poslednje dve godine se ispostavilo da je povećano interesovanje za zanimanja koja ne može da odmeni veštačka inteligencija. Da li se čini nešto da se mlada radna snaga prilagodi tom trendu?

Svakako, tome lsuži program koji je vlada nazvala „Druga šansa“: Koalicija želi značajno da smanji broj mladih bez završene škole ili stručnog obrazovanja. U tu svrhu biće pokrenut program „Druga šansa“. Ali kao i razne druge stavke vladinog paketa ni ova nije detaljnije razrađena. Na osnovu nekih najava bi moglo da se pretpostavi šta bi taj program doneo. Ali on je usmeren na mlade kao što je evo zamislimo jednog momka od 19 godinia koji je sa 16 napustio školu i nikada nije završio srednju školu ni započeo stručno obrazovanje. Danas on praktično nema šanse da dobije stabilan i dobro plaćen posao. I program „Druga šansa“ bi trebalo da mu omogući da se vrati u sistem. To bi moglo da uključuje pripremne kurseve, savetnike ili mentore, ali i finansijsku pomoć za prevoz, udžbenike ili druge troškove ako dolazi iz siromašnije porodice.

Pa kada si već to pomenuo, šta bi onda u vrijeme vještačke inteligencije bio privredni trend budućnosti kojem bi država onda gledala da saobrazi te mlade radnike?

Posebna podrška je planirana za automobilsku industriju, hemijski i farmaceutski sektor, tzv. čiste tehnologije (Clean Tech), cirkularnu ekonomiju, mašinogradnju, proizvodnju baterijskih ćelija i poluprovodnika.

Da pređemo na socijalna davanja – isto tako predmet velikih sporova u posljednjih par godina.

Tu je glavni cilj sprečavanje zloupotrebe socijalnih davanja. Savezno ministarstvo rada i Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova već tokom jula treba da predstave akcioni plan za borbu protiv zloupotreba socijalnih davanja. Plan podrazumeva što obuhvatniju razmenu podataka između svih nadležnih institucija. Osobe za kojima je raspisana poternica, kao i ljudi koji se nezakonito nalaze u Nemačkoj, više neće imati pravo na socijalna davanja.

I sada mi reci ono što sve zanima kako će biti sprovedeno i da li će to uopćte biti moguće, jer najavljano ja smanjenje birokratije!

Da, to je neverovatno, Nemačka smanjuje birokratiju, i to tako što će najpre načelno biti ukinute zakonske obaveze dostavljanja izveštaja državnim organima. To bi izgledalo otprilike ovako: recimo da imaš malu zanatsku firmu sa 10 zaposlenih. Danas državnim organima moraš da šalješ podatke o tome koliko imaš zaposlenih, pa određene statističke podatke, podatke o poslovanju, informacije za razne registre i kontrole.

Nisu svi ti izveštaji direktno vezani za porez ili bezbednost već su tu radi potpunosti jer država želi statistiku ili kontrolu. Da ništa ne fali. Ideja reforme je da država mora da zatraži izveštaj i da mora da obrazloži zašto joj je potreban. Do sada je često bilo obrnuto: firma je morala da dokazuje zašto bi neka obaveza bila nepotrebna. Znači koalicija uvodi princip „obrnutog tereta dokazivanja“. Obaveze kao što su poreske prijave, finansijski izveštaji, izveštaji o zaštiti na radu, ekološki podaci ako proizilaze iz pravila EU i izveštaji u vezi sa krivičnim istragama iili sprečavanjem prevara – ostaju.

Osim toga, sve obaveze vođenja dokumentacije biće preispitane sa ciljem da se u roku od godinu dana ukine svaka četvrta. To se ne odnosi na obaveze koje proizlaze iz prava Evropske unije ili iz ustavnih zahteva.

I na kraju mi reci šta su najavili u vezi sa podnošenjem poreskih prijava – Steuererklärung? Hoće li biti olakšano?

Podnošenje poreskih prijava građanima bi trebalo da bude znatno olakšano. Ministri finansija savezne države i pokrajina pripremiće zajedničke predloge za pojednostavljenje poreskog sistema.

Kao prvi korak biće uvedena automatski unapred popunjena digitalna poreska prijava. To znači da bi poreska uprava već imala veliki deo podataka koje danas građani sami unose – na primer podatke o zaradi, uplaćenim doprinosima i drugim standardnim stavkama. Građanin bi u jednostavnijim slučajevima samo proverio podatke, dopunio eventualne dodatne troškove i elektronski poslao prijavu. To bi moglo da znači da mnogi zaposleni sa jednom platom, penzioneri ili porodice sa jednostavnom finansijskom situacijom više ne bi morali da plaćaju skupog poreskog savetnika. Steuerberater bi, međutim, i dalje ostao važan za složenije slučajeve – poput samozaposlenih, vlasnika firmi, ljudi sa više izvora prihoda, prihodima od nekretnina ili međunarodnim poreskim obavezama. Cilj reforme zato nije ukidanje poreskih savetnika, već da se za milione građana poreska prijava pretvori iz komplikovanog birokratskog posla u jednostavan digitalni postupak. A ne nešto nad čim moram danima da se znojim uz preturanje i traženje sve moguće dokumentacije.

I kakve su reakcije na čitav paket mjera?

U poslednjem Politbarometru ZDF-a samo 30 odsto ispitanih građana je pokazalo da te mere smatra ispravnim. Time je dovoljno rečeno. Što se tiče poslodavaca su uglavnom zadovoljni, jer dobijaju ono što su godinama tražili: manje administracije, lakše zapošljavanje i veću fleksibilnost kod ugovora na određeno vreme. Za privredu koja se žali na nedostatak radne snage i visoke troškove, to su pozitivni signali. Ipak, poslovna udruženja upozoravaju da će pravi efekat zavisiti od toga kako će mere biti sprovedene u zakonima.

Sve najave oko reformi i pokušaj uvjeravanja građana Njemačke da ova vlada zaista nešto čini, izgleda da strankama vladajuće koalicije neće mnogo pomoći na predstojećim izborima za lokalne parlamente u saveznim pokrajinama Tiringija, Saska-Anhalt i Berlinu koji se održavaju u devetom mjesecu/ rujnu.

Posebice u Mecklenburgu-Zapadnom Pomorju i Saskoj-Anhaltu vladajući CDU i SPD se, prema ispitivanjima javnog mnijenja nalazi u velikim problemima. U obje savezne pokrajine Alternativa za Njemačku (koja je u obje ove savezne pokrajine okarakterizirana kao dokazano desničarska organizacija) prema posljednjim ispitivanjima uživa podršku od 36 posto u Mecklenburgu i 41 posto u Saskoj-Anhaltu.

U Saskoj Anhaltu CDU trenutačno pokušava pronaći partnera koji bi AfD spriječio preuzimanje vlasti. Za tu svrhu se Merzovom CDU-u čak ponudio i Savez Sahre Wagenknecht koji u Saskoj-Anhaltu uživa podršku od oko 12 posto.

No problem s CDU-om su ideološke barijere koje su sami sebi postavili kada je u pitanju suradnja s drugim strankama. Osim isključivanja suradnje s AfD-om, postupak koji se u medijima naziva kao protupožarni zid (Brandmauer) CDU isključuje i suradnu sa strankom Die Linke kao i Savezom Sahre Wagenknecht, koje su jedine stranke koje mogu CDU-u pomoći u sprječavanju dolaska AfD-a na vlast. Socijaldemokrati u Saskoj Anhaltu se trenutačno nalaze na šest posto i pitanje je hoće li im uopće poći za rukom ulazak u lokalni parlament u Magdeburgu.

U Mecklenburgu-Zapadnom Pomorju, situacija je slična, jedino što se na mjestu CDU-a nalazi SPD koji vlada u ovoj saveznoj pokrajini.

U i u naoko liberalnom i ljevičarskom Berlinu AfD je u međuvremenu na oko 20 posto. CDU, koji je trenutačno na vlasti, se bori s brojnim skandalima, počevši od katastrofalne kulturne politike do gradonačelnika koji je igrao tenis dok je pola grada usred zime ostalo bez struje.

AfD ovdje nema šanse jer se nazire ponovna koalicija tri stranke ljevice i lijevog centra s time da bi ovog puta kao najjača stranka mogla izići stranka Ljevica, Die Linke.

Friedrich Merz je, usprkos nepopularnosti i turbulencijama koje njegovu vladu očekuju na jesen, u nekoliko intervjua dao do znanja kako je uvjeren da će njegova vlada nastaviti s radom do kraja izbornog razdoblja koje završava početkom 2028.

Sudbina vlade Friedricha Meza počinje i završava na obećanjima koje je kancelar dao prilkom preuzimanja vlasti: da će gospodarski obnoviti zemlju i da će svojom politikom prema migracijama smanjiti popularnost AfD-a.

Za sada oba obećanja vise u zraku a više jasnoće bi mogla donijeti politička jesen kada su na planu brojne odluke koje bi mogle odlučiti o budućnosti ne samo ove vlade nego i cijele zemlje.