Trebaju li djeci društvene mreže?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 02.07.2026. 25:39 Min.. Verfügbar bis 02.07.2027. COSMO. Von Maja Maric.
Trebaju li djeci društvene mreže?
Stand:
Maja Marić, Filip Slavković, Amir Kamber
Za mlađe od 16 godina Njemačka razmatra mogućnost zabrane Instagrama, TikToka, Snapchat i drugih popularnih platformi. Radi li se o zaštiti djece ili o ograničavanju njihove slobode? Stručnjaci, roditelji i mladi podijeljeni su oko pitanja: štite li nas zabrane od štetnih algoritama ili djeci uskraćuju važan prostor za druženje, izražavanje i pripadnost? O ovoj dilemi Maja Marić razgovara sa pedagogicom Majdom Alijagić i kolegom Filipom Slavkovićem. U Australiji nema nikakve dileme. Ili pak ima?
Mentalno zdravlje i zaštita djece na internetu postali su jedna od najžešćih javnih rasprava posljednjih godina. Posljednjih mjeseci sve više zemalja, poput Norveške, Turske, Francuske, Španjolske i Grčke otvara upravo to pitanje. Nakon godina upozorenja psihologa, pedagoga i stručnjaka za digitalnu sigurnost o porastu anksioznosti, poremećajima spavanja, tzv. cyberbullyingu i ovisničkim obrazcima ponašanja, sve više političara smatra da je došlo vrijeme za radikalne mjere.
S druge strane, kritičari upozoravaju da društvene mreže nisu samo izvor rizika, nego i prostor druženja, kreativnosti, učenja i pripadnosti, posebno za mlade koji se često upravo online osjećaju prihvaćeno i povezano. Treba li zato djeci mlađoj od 16 godina zabraniti pristup društvenim mrežama? Mogu li zabrane doista zaštititi djecu ili će ih samo gurnuti prema zaobilaženju pravila? I gdje završava odgovornost tehnoloških kompanija, a počinje odgovornost roditelja i društva?
O tome što Njemačka planira učiniti po tom pitanju razgovaram s kolegom Filipom Slavkovićem.
Filipe, da si sada tinejdžer, da li bi mlađem sebi zabranio korištenje mobilnih telefona ili društvenih mreža?
Majo, mislim da bih i sebi ovako matorom morao da uvedem zabrane korišćenja smartfona, samo pitanje je kako? I ja ga koristim svakodnevno jer mi je postao apsolutno neophodan i za posao ali i za privatnu komunikaciju. I naravno, iz perspektive deteta koje posmatra svoje roditelje ili prosto ljude na ulici, kada vidi da svi, što bi se reklo, vise na mobitelu, jednostavno u ovom momentu ne izgleda realno da bi mobilni ili neke aplikacije na njemu mogle postati apsolutno nepristupačne. Dakle, zabrane telefona ili app-ova možda jesu u nekoj meri dobra ideja ali je pitanje kako te zabrane uopšte mogu da se ciljano tj. efikasno sprovedu.
Čini se da se tim razmišljanjem rukovodila i specijalna komisija koju je angažovalo ministarstvo za porodicu još u jesen prošle godina. Komisija je pre nedelju dana ministarki Karin Prien, inače iz veće vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), predala katalog od 56 mogućih mera.
Komisija, koju je činilo 18 stručnjaka i ekspertkinja, sačinila je paket predloga koji bi trebalo da doprinesu zaštiti dece i mladih o opasnosti koje donosi nekontrolisano korišćenje pre svega tzv. socijalnih medija odnosno društvenih mreža i drugih sličnih usluga na mobilnim telefonima. Te su opasnosti, recimo, da budu izloženi scenama nasilja ili seksa, da budu nagovarani da konzumiraju narkotike ili alkohol ali i da razviju zavisnost od samih smartfona odnosno od socijalnih mreža.
Gošća našeg podcasta je Majda Alijagić, koja kao socijalni pedagog radi na prevenciji, dijagnostici, ranoj intervenciji, rehabilitaciji, individualnom savjetovanju i tretmanu djece. Majda živi u Berlinu, a radi s djecom uživo i online.
Majda, što biste poručili roditeljima tinejdžera koji osjećaju da su izgubili kontrolu nad vremenom koje njihova djeca provode na društvenim mrežama? Odakle krenuti bez sukoba i zabrana koje samo stvaraju otpor?
Ne treba odmah ulaziti u borbu protiv svog djeteta, pogotovo kada je u pitanju taj tinejdžerski period. Jer cilj nije da mi pobijedimo dijete tu i da mi zabranimo nešto nego svi da razumijemo što to ono dobija od društvenih mreža. Jer, kroz moju praksu, nekoj djeci društvene mreže su bijeg od usamljenosti, nekoj su jedino mjesto gdje osjećaju neku pripadnost, a nekoj služe da zaborave određeni stres ili određeni pritisak.
Kada mi razumijemo potrebu koja stoji iza svega toga, lakše ćemo pronaći rješenje. Ako razgovaramo bez ikakve kritike i bez ikakvog osuđivanja, pogotovo kad su tinejdžeri u pitanju, onda jednostavno tinejdžeri spuštaju taj svoj štit koji imaju jer su jako u osjetljivom periodu i onda otvorenije razgovaraju s roditeljima.
Lakše će nešto da priznaju, neće imati taj strah da će biti kritikovani, da će biti neka galama. Da neće biti poznate rečenice koju meni tinejdžeri kažu "Rekla mi je mama - opet si cijeli dan na internetu!" Nego će biti neka pitanja kao "Što je to toliko zanimljivo? A što ako ostaviš taj telefon? Što se onda dešava kako se osjećaš?". I nakon toga možemo razgovarati s tinejdžerima jer iskreno granice i zabrane i bilo kakva ograničenja su jako važna, ona su temelj, ali jednako je važan način na koji ih mi postavljamo.
Da li komisija predlaže da se mladima, a prije svega djeci, zabrani korištenje mobitela tj. tih aplikacija?
Komsija nudi dva moguća rešenja i ostavlja političarima, koji za to kao poslanici u parlamentu ili članovi vlade i snose odgovornost, da donesu konačne odluke. Kao prva mogućnost navodi se da se zapravo strogo sprovodi ono što je i sada u teoriji zapisano: da društvene mreže i socijalni mediji budu dostupni deci tek od 13. godine. Dakle, 12-ogodišnjakinje i mlađi ne bi smeli da imaju pristup aplikacijama kakve su TikTok, YouTube, Instagram, Facebook, Snapchat, Twich, X, BeReal, Reddit, Discord. Tu opciju podržava i ministarka za porodicu, Prien, ali naglašava da treba tražiti, kako kaže, evropsko rešenje. To bi značilo, kako je precizirala, da se sprovođenje ograničenja garantuje pravilom o digitalnim uslugama. Nemačka ministarka smatra da bi taj, nedavno usvojeni, Digital Service Act Evropske unije morao da bude proširen komponentama koje bi zaista omogućile kontrolu i blokadu usluga ovih pomenutih aplikacija deci mlađoj od 13 godina. Komisija za socijalne medije, inače, posle takve potpune zabrane predviđa za starosno doba od 13 do 16 godina postepeno uvođenje prava da koriste društvene mreže i onda gotovo puni pristup od 16 godine, pošto sa navršenih 18 godina sva ta ograničenja svakako više ne važe za punoletne osobe. Ali problem leži u kontroli uzrasta.
Karin Prien (CDU)
U teoriji, već sada većina popularnih društvenih mreža navodi da nije za mlađe od 13 godina…
U praksi, deca i mladi zaobilaze sva ta ograničenja, i za 13 i za 16 i za 18 godina, jer nema efikasnog načina provere starosti na internetu. Svako ko ima mobilni telefon može, uprošćeno rečeno, da instalira aplikaciju i pri registraciji ili pri formiranju sopstvenog profila jednostavno ne napiše pravi datum rođenja. Ni mnogi odrasli ne daju prave podatke o sebi kada se registruju kao korisnici ovih app-ova i to da bi izbegli moguću krađu identiteta ili druge onlajn-prevare. Zato su i roditelji i deca suzdržani kad je reč recimo i pravilima Evropske unije prema kojima u buduće u poseban EU-app treba da unosimo, praktično, kopije ličnih karata ili pasoša, svoje i svoje dece, pa da se onda preko tog EU-appa registrujemo na sve društvene mreže. U Evropskoj komisiji tvrde da aplikacija neće pamtiti sama naša dokumenta nego tek životnu dob, da bi onda druge aplikacije znale da li smo punoletni i sl. Stručnjaci za zaštitu podataka su skeptični ali će zaštita dece od online-zloupotreba možda odneti pobedu nad bojaznima koje se tiču zaštite privatnosti i ličnosti. Sledeći korak inače biće već za deset dana načinjen u Briselu, gde posebna komisija koju je angažovala Evropska unija treba da predstavi svoje predloge za kontrolu dece i mladih prilikom korišćenja društvenih mreža.
Dakle, Europska komisija, čija je šefica Ursula von der Leyen, koja je prije 20 godina bila njemačka ministrica za obitelj iz redova CDU-a, u Briselu će razmatrati isto ovo što je u Berlinu sada razmatralo njemačko ministarstvo za obitelj pod vodstvom Karin Prin iz CDU-a.
A u Berlinu žele da se usaglase sa Briselom kako bi, kažu, odluke bile donete na evropskom nivou.
Međutim, mnoge članice Europske unije, kao i države koje nisu u EU, već su donijele ili pripremile zakone o ograničenjima za djecu i mlade u pristupu i korištenju društvenih mreža tj. Social Media.
Najpoznatiji primer za sada je Australija koja je krajem prošle godine sprovela starosnu granicu od 16 godina za socijalne medije. Zabranu treba da sprovode same kompanije koje su vlasnici tih društvenih mreža i njima je pre toga bilo dato godinu dana da tehnički pripreme procese putem kojih će zaista kontrolisati koliko korisnici njihovih aplikacija imaju godina. Političari su, nakon što su mere stupile na snagu, objavili da su u potpunosti uspeli da zaštite decu i mlade od neželjenih sadržaja na socijalnim mrežama. Kompjuterske kompanije su objasnile da u sprovođenju zabrane koriste i lične dokumente koje korisnici moraju da prilože prilikom registracije ali i programe za prepoznavanje lica kao i veštačku inteligenciju koja prati ponašanje korisnika na internetu pa je u stanju da uhvati u prevari mlade koji bi pokušali da se izdaju za starije nego što jesu. Međutim, u istraživanju koje je sprovedeno među samom omladinom posle pola godine od implementacije zakona, ispostavilo se da veliki deo mlađih od 16 godina ipak uspeva da koristi društvene mreže i to pomoću falsifikovanih dokumenata ili skrivenih internet-servera baziranih u inostranstvu.
Hugo W., Hardy M. i Edan A., svi 11 godina stari, koriste svoje smartfone u dvorištu škole u Sidneju
Ograničenja i zabrane najavili su i Francuska i Španjolska i Grčka i Velika Britanija i Norveška i Turska…
Svaka zemlja ima svoje specifičnosti u pristupu ali se može reći da je princip uglavnom da se oko 15 godina starosti postavi granica ispod koje deca i mladi neće moći da koriste makar one mreže koje imaju ili tako razrađene programe, takozvane algoritme, da njima izazivaju istinsku zavisnosti kod korisnika, za šta se često kao primer pominje Tiktok, ili one mreže koje suviše otvoreno dozvoljavaju takozvane eksplicitne sadržaje, recimo pornografiju ili surovo nasilje, za šta je opet često primer Iks. Još nije jasno kako će se ta planirana ograničenja odraziti na takozvane appove za četovanje odnosno aplikacije za komunikaciju koje imaju i elemente društvenih mreža, a to su na primer WhatsApp, Messenger, Viber, Telegram. A nije nađeno ni rešenje za kontrolu pristupa dece i mladih sve popularnijim čet-botovima odnosno programima koji koriste veštaku inteligenciju kakvi su ChatGTP ili Gemini ili Grok.
Upravo kada je riječ o korištenju umjetne inteligencije, AI na engleskom ili KI na njemačkom, u Berlinu je stručna komisija njemačkoj vladi zaista predložila moguća rješenja. I inače je ta komisija ponudila i druge mogućnosti za zaštitu djece i mladih na društvenim mrežama, ne samo zabrane.
Taj drugačiji pristup podrazumeva posrednu kontrolu i jačanje kapaciteta. Odnosno, eksperti kažu da će zabranu korišćenja biti teško sprovoditi kao i da sami mladi jesu svesni opasnosti koje nose socijalni mediji ali vide i puno prednosti u njihovom korišćenju jer ih društvene mreže povezuju s prijateljima, omogućavaju da stiču nove veštine i znanja a naravno da ih i zabavljaju. Ekspertska grupa se na to nadovezuje i predlaže da se, pored tehničkih ograničenja na mobilnim telefonima koja treba da važe za one najmlađe, već u osnovnoj školi deca obučavaju za korišćenje socijalnih medija. Zapravo, stručnjaci predlažu nemačkoj vladi da ulaže u medijsko obrazovanje i dece i roditelja kako bi i tokom nastave ali i kod kuće svako dete bilo spremno da koristi društvene mreže ili veštačku inteligenciju a da pri tom prepozna potencijalne opasnosti zloupotreba ili zavisnosti.
