Što je novog od ljeta 2026.?

Usred ljeta na snagu su stupile neke mjere u Njemačkoj ali i u ostatku Europe koje se tiču svakodnevice mnogih. Od novih pravila za dnevne boravke u školama, preko obveze označavanja sadržaja nastalih uz pomoć umjetne inteligencije pa do pripreme osvježenog dizajna novčanica eura. Da vas sve to skupa ne bi iznenadilo kada se vratite s odmora razgovaram s kolegom Filipom Slavkovićem o promjenama koje ovih dana stupaju na snagu.

U Nemačkoj su sa početkom ovog meseca konačno u svim regionima počeli i ovogodišnji letnji školski raspusti, koji u ovoj federalno uređenoj državi svake godine počinju u različito vreme i to ne u isto vreme u svim saveznim zemljama. Za sve delove Nemačke, međutim, važi da od ovog 1. avgusta sva deca koja posle ove letnje školske pauze kreću u prvi razred imaju zakonsko pravo na dnevni ili produženi boravak odnosno na brigu i negu i posle završene nastave. Filipe, kako to?

Od 1.8. važi zakon o garantovanom pravu na dnevni boravak za sve đake osnovnih škola a pošto se novi zakon primenjuje postepeno, najpre važi za one koji u 2026. kreću u prvi razred. U Donjoj Saksoniji i u Bremenu nova školska godina počinje već za nedelju dana, pošto su školski raspusti tamo počeli pre više od jednog meseca. Poslednji su na letnji raspust u Nemačkoj ove godine otišli učenici i učenice u Bavarskoj, tek prekjuče, pa će njihova školska godina početi tek sredinom septembra. Ovde kod nas u Severnoj Rajni Vestfaliji, koja je najmnogoljudnija savezna zemlja, nova školska godina počinje za tačno četiri sedmice i budući đaci-prvaci su tako prvi koji imaju baš zakonom garantovano mesto ili u školskom produženom ili u nekom drugom dnevnom boravku. Taj zakon je usvojen još 2021. ali je određen rok od pet godina za pripremu sprovođenja.

Šta konkretno deci odnosno roditeljima garantuje taj zakon?

U Nemačkoj, kao i u mnogim evropskim zemljama, osnovne škole i institucije specijalizovane za dnevne boravke nude mogućnost roditeljima da decu prijave za tzv. produženi boravak. To znači da posle školske nastave, koja traje uglavnom od 8 do 12 pre podneva, posle podneva sva deca mogu da borave ili u školi ili u odvojenom dnevnom boravku gde su sa njima praktično vaspitači ili negovateljice. Oni sa đacima organizuju igru i zabavu, zajedno rade domaće zadatke a u podne imaju i ručak. Taj boravak traje do 16 sati tako da su, uključujući i vreme nastave, svakom detetu tokom pet radnih dana u nedelji obezbeđeni učenje i boravak u školi ili specijalizovanoj ustanovi od 8 do 16 časova. Taj celodnevni boravak na nemačkom se zove Ganztagsbetruung. Ukoliko se nudi u školi posle nastave, u pitanju je produženi boravak posle nastave i poznat je kao OGS iliti Offene Ganztagsschule ukoliko je u pitanju slobodan izbor roditelja da li će dete ići u produženi boravak odnosno Gebundene ili Verpflichtende Ganztagsschule ukoliko je taj boravak obavezan.

OGS je ipak mnogo uobičajenija varijanta; obavezni dnevni boravak je ređi, koliko ja znam. Ili…?

Tako je. U velikoj većini osnovnih škola u Nordrhein Westfalen, recimo, postoji OGS kao opcija ili ponuda roditeljima. Sada su, međutim, škole obavezne da tu opciju ponude. Jer, do sada je sve zavisilo od broja đaka koje škola može da primi u dnevni boravak. Ukoliko se previše dece prijavi a mesta nema dovoljno, dešavalo se da neka deca ostanu bez produženog boravka. Od pre par dana, dakle, školske ustanove su obavezne da obezbede dovoljno mesta u boravku za svu decu.

Zašto je ta obveza za škole i dnevne boravke uopšte uvedena?

Zakon je usvojila još vlada kancelarke Angele Merkel, dakle ista koalicija dvaju hrišćanskih Unija i Socijaldemokratske partije koja je i danas na vlasti, i to da bi, kako je nadležno Ministarstvo za porodicu i mlade naglašavalo i onda i sada, građankama i građanima olakšala usaglašavanje svih porodičnih i poslovnih obaveza. Vlada smatra da problem sa manjkom kvalifikovane radne snage u Nemačkoj može delimično da bude rešen time što će roditeljima, koji zbog obaveze da se brinu o deci rade tek pola radnog vremena, biti omogućeno da rade puno radno vreme, ukoliko to žele.

Kako se baš došlo do tog zaključka, da Ganztagsbetreuung može da reši tzv. Fahckräftemangel?

Računica je da će roditelji čijoj deci sad osnovna škola, po zakonu, mora da obezbedi produženi boravak, biti spremniji da rade punih osam sati dnevno jer su im i deca punih osam sati svakog radnog dana garantovano zbrinuta u školi ili dnevnom boravku. To funkcioniše samo ako majka i otac imaju različito radno vreme: jedan roditelj odvodi dete u školu a drugi preuzima iz dnevnog boravka; jer inače osam sati nije dovoljno za odlazak i do škole i do radnog mesta. Naravno, ideja o usklađivanju porodičnih i poslovnih obaveza takođe nema mnogo značaja za one koji rade rane ili kasne smene. A nezadovoljne su ovim zakonom delom bile i školske ustanove koje se i same bore s manjkom pedagoga. Pri tom je garancija mesta ovde u NRW stupila na snagu 1. avgusta u vreme dok raspust traje, i to i u školama i u vrtićima iz kojih dolaze budući prvaci koji u prvi razred kreću 3. septembra. To praktično znači da roditelji svoju predškolsku decu posle 31. jula više ne mogu da šalju u vrtić, jer ugovori s vrtićima važe do kraja jula. Dakle ta deca još nisu đaci-prvaci ali već imaju zakonsko pravo na dnevni boravak u školi tako da roditelji koji nemaju drugog izlaza, jer moraju da rade, decu već ove sedmice šalju u dnevni boravak u škole čije deca još nisu đaci.

Inače, dnevni boravak izvan škole na nemačkom se zove Hort.

Ova garancija mesta u Offene Ganztagsschule ili u Hort-u ove godine važi samo za đake-prvake, od naredne godine će važiti i za prve i za druge razrede, potom i za treće, da bi od avgusta 2029. deca sva četiri razreda osnovnih škola imala garantovano pravo na dnevni tj. produženi boravak.

To je samo jedno od novih pravila koja su stupila na snagu u ovoj sedmici, ili u periodu od sredine jula do sredine avgusta, na nemačkom i evropskom nivou. U nedelju je počela da važi regulativa EU o obaveznom markiranju onlajn-sadržaja koji su nastali korišćenjem veštačke inteligencije…

Da, 2. avgusta je na snagu stupio Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, tzv. AI Act. Na društvenim mrežama se tvrdilo da sad svaki video ili fotografija proizvedena upotrebom veštačke inteligencije mora da se obeleži dok je nemačka vlada na zvaničnom portalu objavila da pravila važe samo za preduzeća. Ni jedno ni drugo nije sasvim tačno. Obaveza obeležavanja pre svega leži na kompjuterskim kompanijama koje su vlasnici socijalnih medija ili prosto na firmama koje sadržaje objavljuju na svojim veb-sajtovima. Uprošćeno rečeno, tehnološki koncerni koji stoje iza platformi kakve su Fejsbuk i Instagram ili TikTok ili JuTjub i ranije su već bile u mogućnosti da uz pomoć analize digitalnih podataka koje sa sobom nose svi onlajn-sadržaji, tzv. meta data, utvrde da li neki video, fotografija ili tekst imaju obeležja produkta veštačke inteligencije, u šta mogu da spadaju recimo "vodeni žigovi" i sl. Sad obaveza obeležavanja kompjuterski generisanih sadržaja postoji i za sve one koji objavljuju profesionalno ili su im publikacije namenjene široj javnosti.

Kako to konkretno izgleda u praksi odnosno šta tu znači da je nešto profesionalno publikovano?

Kako će Facebook, Instagram, Tiktok ili YouTube obeležavati neki podcast ili reklame napravljene pomoću Künstliche Inteligenz već sad možemo da vidimo. Te internacionalne tehnološke gigante moraće da kontroliše Evropska unija ali i svako od nas korisnika ovih socijalnih medija može da doprinese boljem sprovođenju regulative tako što će prijavljivati neobeležene sadržaje za koje se sumnja da su ih napravili kompjuterski programi a ne ljudi. Za sve ostale važi otprilike pravilo da na samoj fotografiji, tokom trajanja videa, na početku ili na kraju teksta odnosno tonskog zapisa treba jasno ukazati da je korišćena veštačka inteligencija kod svih sadržaja namenjenih javnosti.

Sadržaj generisan uz pomoć veštačke inteligencije mora biti jasno označen

Znači, nije reč samo o strogo profesionalnom objavljivanju?

U suštini se regulativa odnosi samo na profesionalne publikacije ali zamislimo sledeću situaciju: Postavio sam snimak svoje vožnje javnim gradskim prevozom na ličnoj stranici na Fejsbuku ali pri tom sam lice vozača autobusa ili tramvaja zamenio likom neke poznate ličnosti. Ukoliko sam taj video postovao tako da samo moji Facebook-prijatelji mogu da vide, pretpostavlja se da mi namera nije bila da materijal koristim u poslovne ili druge svrhe već za privatnu šalu pa ništa ne moram da obeležavam. Ali, ako isti video postujem na JuTjubu tako da ga pogleda što više ljudi pa onda još i zarađujem od reklame koju YouTube uključuje na početku ili na kraju videa, onda i ja i YouTube imamo obavezu da obeležimo ovaj video, recimo engleskom skraćenicom AI ili sl.

Nezavisno od toga je već sada kažnjivo krivičnim zakonom ako se proizvodnjom tzv. "deep fake" videa nanosi šteta nekoj realnoj osobi koju uz pomoć veštačke inteligencije lažno prikazujemo…

Tako je.

Inače, Evropska unija se osim novim pozabavila, ako se tako može reći, i starim tehnologijama…

Da. Neke od novih regulativa koje u avgustu stupaju na snagu jesu: pravo na popravke, obaveza obeležavanje po zdravlje štetnih mirisa u kozmetici, korišćenja reciklirane plastike za pakovanja.

Pravo na popravke: i nakon dve godine kupac ima pravo na popravku, ali ona ne mora da bude besplatna

Ne misli se na popravku zuba?

Misli se na popravke tehničkih uređaja. Iako već sada prodavci tehničke opreme imaju obavezu da u roku od dve godine od kupovine besplatno poprave uređaje koji ne rade ispravno, u velikoj većini slučajeva trgovine, a preko njih i proizvođači, se odlučuju da dostave nov uređaj jer ne žele da angažuju tehničke servise. Sada potrošači imaju pravo da zahtevaju popravku ukoliko to žele, i za to imaju rok od tri godine od kupovine uređaja ali posle dve godine servis ne mora da bude besplatan. Tom merom Evropska unija pokušava da smanji količinu tehničkog otpada. Druge su mere jednostavnije za potrošače: Proizvođači šampona ili pomada od sada moraju da prijave na samom pakovanju upotrebu više od 80 različitih hemikalija koje daju mirisne note kozmetičkim proizvodima a koje se nalaze na listi mogućih izazivača alergija. Do sada su na toj listi bile samo 24 hemikalije. A proizvođači pakovanja za jednokratnu upotrebu sada moraju i da makar delom koriste recikliranu plastiku i da više vode računa da ne koriste materijale sa štetnim svojstvima.