Da je lako, nastavnik bi bio svatko

Zvoni zvono. Počinje školski dan. U jednoj učionici netko pokušava objasniti razlomke, u drugoj književnost, u trećoj kemijske reakcije. Ali prije nego što uopće počne nastava, učitelj ili nastavnik već je riješio nekoliko sukoba među učenicima, odgovorio na poruke roditelja, ispunio administraciju i pokušao motivirati razred u kojem neki učenici jedva prate gradivo, a drugi se dosađuju jer im je prelagano.

Posao nastavnika odavno nije samo prenošenje znanja. Od učitelja se očekuje da budu i pedagozi, psiholozi, medijatori, socijalni radnici, digitalni edukatori, a često i osobe koje prve primijete da s nekim djetetom nešto nije u redu. Koliko puta ste i sami čuli rečenicu "pa škola je odgojno obrazovna ustanova! Nek ih i oni odgajaju malo!" Ja znam da ja jesam. Istodobno, gotovo da ne prođe tjedan u Njemačkoj u kojem se ne raspavlja o školskom sistemu. Govori se o nedostatku nastavnika, prevelikim razredima, inkluziji, integraciji djece doseljenika, nasilju u školama i sve većim očekivanjima koja društvo postavlja pred obrazovni sustav.

No što sami nastavnici smatraju svojim najvećim problemom? Je li to doista manjak kolega, premale plaće ili nešto sasvim drugo? Odgovore nudi ovogodišnji Školski barometar, veliko istraživanje Zaklade Robert Bosch među nastavnicima diljem Njemačke. Rezultati pokazuju ne samo što ih najviše opterećuje, nego i kako gledaju na vlastitu profesiju te zašto bi gotovo trećina njih, kada bi mogla birati ispočetka, razmislila o nekom drugom zanimanju.

Što se događa u njemačkim učionicama, što kažu brojke, a što nastavnici koji u tim učionicama rade svaki dan? Sa mnom je Filip Slavković.

Filipe, šta kaže ovaj Školski barometar koji je nedavno objavila Fondacija Robert Bosch?

Ukratko, Majo, može se reći da su učiteljice i nastavnici umorni od đaka odnosno da za prosvetne radnike samo ponašanje učenika i učenica u školama predstavlja najveći, i sve izraženiji, problem.

Kako se došlo do takvog zaključka?

Školski barometar je analiza stanja u osnovnom i srednjem školskom obrazovanju koju Fondacija objavljuje svake godine od 2019. i koja bi trebalo da ukaže da najvažnija aktuelna pitanja školstva u Nemačkoj. To što se fondacija uopšte bavi obrazovanjem proizilazi iz testamenta Roberta Boša, osnivača istoimene kompanije za proizvodnju tehničkih uređaja, koji je deo bogatstva zaveštao u društveno-korisne svrhe. Školski barometar je zasnovan na anketi koja je na tzv. reprezentativnom uzorku među predavačima škola u čitavoj Nemačkoj sprovedena krajem prošle godine pa su onda na osnovu odgovora koje su dobili sociolozi izneli svoje zaključke i preporuke za dalje delovanje.

Dobro, i kako smo saznali da su nastavnici baš umorni od đaka?

Umorni možda nije prava reč. Preciznije sam mogao reći opterećeni. Naime, jedno od osnovnih pitanja koje je u ovoj studiji postavljeno bilo je „Šta su najveći izazovi prosvetnih radnica“, pri čemu je izazov, kao i uvek, politička korektna formulacija za nešto što smatramo za problem jer nas eto izaziva da to moramo da rešimo, odnosno, obično je to nešto što redovno moramo iznova rešavati.

To pitanje, koliko sam vidjela, predavačicama se postavlja već najmanje tri godine za redom…

Da. U Školskom barometru za ovu godinu 46 odsto predavača je na pitanje „Šta su najveći izazovi prosvetnih radnika“ odgovorilo „ponašanje učenica i učenika“, dok je prošle godine ponašanje kao najveći izazov imenovalo 42 odsto a pretprošle godine 35 procenata nastavnika i učiteljica. U studiji se objašnjava i da se, kada se govori o ponašanju, misli generalno na socijalno ponašanje ali i konkretno na manjak motivacije i nedostatak volje za učenjem, psihičke probleme đaka, na agresivnost te nasilje i mobing, potom na probleme s koncentracijom ali i sa korišćenjem medija odnosno negativnim uticajem društvenih mreža.

Da li se to odnosi na sve škole?

Pri tom su razlike među školama velike, pogotovu ako se uporede različiti vidovi srednjeg obrazovanja. U Nemačkoj postoje ne samo gimnazije i škole učenika u privredi, tzv. Berufsschulen, već i različiti oblici drugih srednjih škola koje za cilj imaju da obrazuju mlade za zanimanja u proizvodnji i uslužnim delatnostima, odakle deca dakle po pravilu ne idu na fakultete. Iako je 46 odsto svih predavača kao najveći izazov imenovalo upravo ponašanje đaka, tu je ocenu iznela tek 33 odsto učitelja u osnovnim školama i 43 odsto nastavnika u gimnazijama, dakle srednjim školama čiji maturanti onda obično odlaze dalje na univerzitete. U školama učenika u privredi taj procenat je 53 a u drugim srednjim školama kakve su Hauptschule, Realschule ili Gesamtschule taj procenat je 55, pri čemu su u ovim poslednjim – Haupt-, Real- i Gesamtschulen – posebno izraženi, kada su postavljana pitanja o detaljima, različiti oblici nasilja.

U političkoj debati u Njemačkoj se redovno govori o tome da nema dovoljno prosvjetnih radnika…

U Školskom barometru problem nedostatka radne snage nije ušao ni u najvećih pet izazova koje sami prosvetni radnici navode a primetno je i da procenat ispitanih koji taj izazov navode pada. Tako je za studiju iz 2023. više od četvrtine upitanih ocenilo da jeste problem što nemaju dovoljno koleginica i kolega dok je u studiji za 2026. manje od petine ispitanika to navelo kao izazov. Pri tom prema zvaničnim podacima kao nastavnice i učitelji trenutno radi više od 750.000 ljudi ali je 44 odsto zaposleno na pola radnog vremena. Među prosvetnim radnicima skoro tri četvrtine su žene a specifičnost nemačkog obrazovnog sistema je i da su prosvetni radnici, odnosno deo njih koji se obrazuje i zapošljava po, uprošćeno rečeno, tradicionalnom sistemu, državni činovnici.

Da li su prosvjetni radnici uopće zadovoljni svojim položajem kao učitelji ili nastavnici?

Gotovo 30 procenata njih očigledno nije zadovoljno jer je deset odsto upitanih jasno reklo da bi promenili posao odnosno ne bi ponovo izabrali zanimanje u prosveti, ako bi mogli da biraju, dok je još nepunih 20 procenata kazalo da bi verovatno menjali posao odnosno verovatno ne bi izabrali zanimanje u obrazovanju ako bi mogli ponovo da biraju. I to iako i učiteljice i nastavnici ovde važe za dobro plaćene, pogotovu ukoliko su državni činovnici pa im se od ličnog dohotka ne odbijaju socijalna davanja poput penzionog i zdravstvenog osiguranja. Razlike u platama postoje ali učitelji i nastavnice s punim radnim vremenom imaju uglavnom između 5000 i 7000 evra bruto mesečno.

Koji su onda još razlozi za brigu ili za nezadovoljstvo među profesorima u Njemačkoj?

Deset odsto upitanih izazov vide u prevelikim odeljenjima, dakle previše dece često u premalim učionicama dok 20 procenata učiteljica i nastavnika kao veliki izazov, ili problem, vide – roditelje. Sam sistem obrazovanja kao i s tim povezanu birokratiju, zatim preopterećenost raznim zadacima i manjak vremena kao izazov odnosno problem vidi po oko četvrtina upitanih predavača. Kada se govori o detaljima, velika većina prosvetnih radnika kritikuje aktuelni sistem inkluzije tj. uključenja đaka koji imaju posebne potrebe u nastavi ravnopravno s decom koja nemaju nikakva ograničenja u praćenju školskog programa. Većina smatra da je tzv. inkluzivna nastava neophodna i dobra i za decu bez specijalnih potreba ali dve trećine ukazuje da zbog inkluzivne nastave nije moguće držati visok kvalitet predavanja za sve đake dok čak tri četvrtine ocenjuje i da inkluzivna nastava kakva je sada ne omogućava ni deci sa posebnim potrebama da dobiju neophodnu podršku u učenju.

Da li Školski barometar odgovara i na pitanja koja se tiču doseljeničke zajednice u Njemačkoj?

Da. Heterogenost se navodi kao drugi najveći izazov za prosvetne radnike u ovogodišnjoj studiji, i svake godine je za po jedan procenat veći. Sada ovu raznolikost ili neujednačenost, zavisi kako to interpretiramo, kao problem navodi 34 odsto nastavnica i učitelja. Detaljno se onda ukazuje i na to da pojedini učenici nedovoljno dobro znaju nemački jezik ali i da iz svog okruženja ne donose socijalne kompetencije da bi razumeli značaj demokratije i različitih političkih stavova za društvo. Ipak, 70 odsto predavača smatra da za učenike sa slabijim rezultatima ima dobrih ili makar zadovoljavajućih oblika nastave dok 60 procenata ocenjuje da dobre ili zadovoljavajuće nastave ima i za đake koji ne znaju dovoljno dobro nemački jezik. Obrazovnih ponuda, međutim, nema ni za jačanje sopstvenih različitih etničkih ili kulturnih identiteta dece iz doseljeničkih porodica ni za podršku visokonadarenim đacima. Tek trećina nastavnika i učiteljica vidi dobre ili zadovoljavajuće ponude za posebno talentovane učenice i učenike dok dobru ili makar zadovoljavajuću ponudu u multikulturalnim aktivnostima u svojim školama poznaje samo malo više od trećine predavača.