Niš ove godine dobio dva filmska festivala

Filmski susreti u Nišu, jedini festival posvećen glumcima i glumačkoj umjetnosti, prošle godine zapravo nisu održani. Barem ne onako kako ih desetljećima poznaju glumci i niška publika.

Bilo je to vrijeme velikih prosvjeda i uhićenja u Srbiji, a glumci su tada poručili da u takvoj društvenoj situaciji ne postoje uvjeti za održavanje, kako su rekli, praznika glume i filma. Gradske vlasti ipak su organizirale nešto što su nazvale "Susreti na tvrđavi", ali bez glumaca i praktički bez publike.

Tu je zapravo počeo potpuni razlaz između Udruženja filmskih glumaca Srbije i grada Niša. Suradnja nije obnovljena ni ove godine. Udruženje glumaca krajem srpnja objavilo je da će samo organizirati Niški filmski festival. A nakon što su glumci objavili i datume održavanja, stigla je još jedna najava: grad Niš i gradske kulturne institucije organizirat će svoj festival: Međunarodni filmski festival Niš.

I tako smo došli do prilično neobične situacije: jedan grad, dva filmska festivala, gotovo u isto vrijeme.

Što se tu zapravo dogodilo, kako su od jednog festivala nastala dva i što iza cijele priče stoji, čut ćemo od naše Jelene Đukić Pejić. Jelena živi u Nišu i Filmske susrete prati već godinama.

Jelena, Niš je jedini grad koji ima dva filmska festivala i to u isto vrijeme. Kako je do toga došlo?

Do toga je došlo vrlo jednostavno zbog politike. Prošle godine tokom leta su protesti bili veoma intenzivni, i pošto se već uveliko baratalo onim etiketama poput „ustaše“ i „ćaci“, baš u letnjim mesecima je bilo puno nereda, puno hapšenja u celoj Srbiji. U isto vreme, mnogim muzičarima su gradske vlasti u mnogim gradovima otkazivali koncerte, bilo im je zabranjeno da sviraju. Kako su se primicale manifestacije, neke su uspele da se održe, ali sve je to bilo tenzično i pod podelama. U avgustu je Udruženje filmskih glumaca Srbije, koje sa Gradom Nišom sarađuje od samog osnivanja Filmskih susreta, od 1966. godine. izjavilo da u takvom društvenom trenutku nisu ispunjeni uslovi za održavanje praznika glume i filma, a očigledno je to niškim instittucijama i niškoj vlasti bilo neprihvatljivo, jer oni su sve vreme, kao i ostali gradovi želeli da sačuvaju privid normalnosti.

Glumci su zahtijevali da manifestacija ostane strogo profesionalno glumački zanatski festival.

Da, oni su isticali da ne mogu da slave film dok se dešavaju hapšenja neistomišljenika, a grad je želeo da zadrži administrativnu kontrolu. Tada su ipak održali nešto što su nazvali „Susreti na tvrđavi“, ali tu se niko nije susreo jer nije bilo ni glumaca, zbog kojih je ovaj festival veoma voljen, ni publike. To je samo trebalo da bude trenutna zamena za filmske susrete koju je osmislio grad, verovatno dok se ne reši situacija. I tako je došlo do toga da ove godine Niš bude jedini grad sa dva fimska festivala u isto vreme, samo sa različitim imenima.

Pošto se situacija nije riješila, kako se sada zovu ti festivali i šta se još moralo promijeniti osim naziva?

Taj potpuni razlaz između grada i Udruženja glumaca još se dakle više produbio kasnije, pa su pregovori između njih propadali zapravo svo ovo vreme, duže od dve godine. Prvo, glumci su tražili prostor na Letnjoj pozornici koji je do sada bio tradicionalno mesto za Filmske susrete. Grad im to nije odobrio. Onda su od centralne niške opštine Medijana koja jedina opoziciona opština u Srbiji tražili lokaciju amfitetra na niškom keju i dobili saglasnost za tu lokaciju. Takođe, glumci nisu uspeli da se dgovore ni oko korišćenja istorijskog brenda i zabranjeno im je da koriste zvanični naziv „Filmski susreti“. Tako su svoj samostalni događaj nazvali „Niški filmski festival.“

Znači festival koji postoji od 1966. i uz koji je udruženje glumaca je sada promijenio ime u Niški filmski festival, a grad ima uz to novi festival, iako nitko više ne koristi ime Filmski susreti?

A ja da nabrojim još par vrlo zanimljivih opstrukcija niških čelnika koja je išla do neverovatnih razmera, dotle da niška elektrodistribucija nije uopšte odgovorila na zahtev udruženja glumaca da se priključe na struju, pa su glumci bili prinuđeni da zakupe agregate kako bi se festival održao. Uporedo se dešavaju i druge opstrukcije, kada su glumci su najavili svoj festival i objavili vreme i mesto održavanja, cenu ulaznice i slično, grad Niš je diretno iz kabineta gradonačelnika objavio da će se Međunarodni filmski festival Niš održati, u tom trenutku za nedelju dana.

Drugim rijecima, zbrka?

Da probam da pojednostavim, glumci su 14. avgusta najavili Niški filmski festival od 29. avgusta do 3. septembra, a gradonačelnik Niša je 18. avgusta najavio da će se od 25. do 30 avgusta održati Međunarodni filmski festival Niš. Inače, sve vreme mi iz medija nismo uspeli da dobijemo nijednu zvaničnu informaciju od gradskih čelnika, već saznajemo iz medija koji su bliski režimu, pa bukvalno svako svoje obaveštava šta se i kad dešava. Ja sam uspela da dobijem akreditacije za oba festivala, gradski festival je u nedelju i završen, ali nisam uspela da dobijem niti jednu izjavu o održavanju, logistici, odluci, o bilo čemu što bi ukazalo da postoji neki problem. Oni se sve vreme prave da je sve u redu, kao što sam već rekla, prave privid normalnosti jer uskraćuju informacije, tačnije, ne dovode uopšte sebe u situaciju da moraju da odgovore na neko pitanje.

Kažeš da se gradski festival završio. Kako je to izgledalo?

Onog momenta kada je objavljeno da će se održati, tog momenta je centar grada počeo da menja izgled. Svašta su građani primetili, od toga da nema više uličnih pasa koje su navikli svakodnevno da viđaju i hrane, do mnogo vidljivih stvari. Odmah je počeo da se namešta crveni tepih duž celog trga, ima tu dosta koraka do tvrđave, jer kad se prošeta trgom, dolazi se do pešačkog mosta, pa preko mosta je ulica kuda idu automobili, pa odmah ulaz u tvrđavu. A kad se uđe u tvrđavu, uz zidine sa desne strane je ulaz na letnju pozornicu koja veoma lep i veliki prostor pre samog prostora za publiku, i na kraju lepu veliku binu. Pričamo o tvrđavi iz koja svoj sadađnji izgled čuva od 18. veka, a njena istorija zapravo počinje još u I veku nove ere. Da se iz istorije vratimo u sadašnjost – crveni tepih, bine i deo za predstave i koncerte na trgu, što nikada do sada nije bilo za vreme filmskih susreta, onda video bimovi sa velikim led ekranima i teškim konstrukcijama duž celog pešačkog mosta koji je postao pešački pre deset godina jer je postojala pretnja od urušavanja. To je sve izgledalo nekako grandiozno, veliko, svetleći, marketinški efektno, i po mom skromnom mišljenju neukusno.

To je vizualno, a šta je s programom?

Od glumaca najavljeni su samo pojedini, među njima i Žan Klod van Dam i još neka imena poznata celom svetu pa pretpostavljam da su ga zato nazvali Međunarodni filmski festival. Zvanično nije poznato koliko je novca potrošeno ni za taj grandiozni utisak, niti koliko je plaćen Van Dam da dođe u Niš, ali preko, opet medija bliskim režimu, saznajemo da mu nije plaćen ni dinar. Ne znam kako je to moguće, Van Dam je došao u društvu Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink koga je upravo oslovio sa Mister Pink. Van Dam je inače, kada se na otvaraju festivala obratio publici, rekao da mu je drago što je na 60. po redu filmskom festivalu.

Tko se još pojavio?

Mogu da kažem da nije bilo ni puno glumaca, posebno poznatih glumaca, tek poneka imena poput Slobodan Ćustić, Branislav Lečić, Lidija Vukićević, Snežana Savić, a publici su se iz večeri u veče poklanjali čak i kostimografi i asistenti režisera i slično. Poslednjeg dana, na zatvaranju, bio je slobodan ulaz. Prikazano je 26 filmova, ali bilo je čak i filmova iz jugoslovenske kinematografije poput Otpisanih, Skupljača perja i slično. I još ovo da dodam o tom festivalu, morali su da ustanove nove nagrade, pa sve ono što se inače dodeljivalo svih ovih decenija, a što će sada glumci opet dodeliti se u ovom slučaju zove nekako drugačije i nosi neka druga imena. Poslednjeg dana kada su se na ovom paralelnom festivalu dodeljivale nagrade, čak ni ti glumci nisu došli da je prime, neki su samo snimili video zahvalnicu.

Dva dana su se festivali poklopili, ovog vikenda u subotu i nedelju. Je li bilo nekih problema i trzavica?

Osim problema sa strujom nije bilo ničeg više. Dakle, situacija izgleda tako da se međusobno ignorišu, svako ima svoju publiku, jedni drže press konferencije u 11, drugi u 12 časova, događaji su im na različitim lokacijama, u stvari da dočaram – deli ih Nišava. Amfitetar na keju gde se održava glumački festival je mali prostor između parka sa šetalištem i šetališta na keju do reke, a tu je napravljen i spomenik Šabanu Bajramoviću koji je provodio puno vremena sa glumcima nekada i pevao im, pa je taj prostor prirodno dobar prostor za jedan glumački festival, jedan vrlo intiman prostor. Odatle se vidi tvrđava i sve svetleće konstrukcije na mostu i deli ih dakle samo reka.

Ipak, otvaranje Niškog filmskog festivala proteklo je u najboljem redu, bilo je baš puno publike, karata nema ni za jedno veče, sve su prodate, najavljeno je 120 glumaca koji će svakodnevno dolaziti u Niš, a svake večeri se kroz publiku i aplauze crvenim tepihom prošetaju glumci iz filmova od te večeri, i zaista se sve vrti oko glumaca i publike jer to je i specifičnost tradicije filmskih susreta. Tako da, i glumci i publika kažu da su ovo jedini filmski susreti iako zapravo ne mogu da koriste to ime, jer se tu susreću film i glumci sa publikom koja izuzetno poštuje i voli glumu, glumce i sva glumačka umeća.

Kako je proteklo otvaranje?

Otvaranje je bilo jako dirljivo, čak je i tada kiša padala, a ljudi su isto jednostavno podigli svoje kišobrane. Kada su mladi reditelji i mladi glumci videli kako Nišlijama ni kiša ne smeta za gledanje filmova bili su očarani. Komentarisali su i među sobom i pred nama novinarima kako ih je taj gest veoma dirnuo i opisali ga kao neki uslovni refleks, iz sedećeg položaja jednostavno podigli i raširili svoje kišobrane dok gledaju film, a kada je kiša prestala, samo su ga zaklopili i stavili sa strane.

Otvaranje je bilo i komično jer na ranijim filmskim susretima gradonačelnik je uvek davao glumcima veliki ključ kao simbol grada i predavao glumcima tvrđavu rečima „glumci, tvrđava je vaša“, dakle pred publikom. Ovog puta gradonačelnik je to uradio u privatnom hotelu u centru grada gde su se održavale te press konferencije, dakle bez publike. Na glumačkom festivalu su glumci to iskoristili za satiru pa su se za gumeni ključ koji je bio njihov rekvizit glumci na otvaranju pitali da li otključava strujomer, budući da nisu imali struju već agregate.

Jelena, ti si bila na mnogim filmskim susretima do sada u Nišu, tu živiš, možeš li usporediti sada taj festival na amfiteatru na keju sa filmskim susretima od ranije?

Već sam objasnila da su glumci svojim naporima sami organizovali sve, snalazili se kako su znali i umeli, ali mogu da uporedim – jer ono što sam malo pre komentarisala kao neukusno, za ovaj maleni intimni događaj u odnosu na nekadašnji niške filmske susrete, taj maleni događaj je napravljen sa puno ukusa, sa smislom, i zaista se sve vrti oko glume. Nekada je glumac Miša Janketić govorio, citiraću ga: „Filmski susreti nikada nisu bili stvar glamura i spektakla, već sadržaja“. I upravo se o tome ovde radi. Ovde ima sadržaja u kome jednako uživa i publika i svaki glumac. Već ste čuli neka imena ko učestvuje na ovom festivalu, a tu su još i Andrija Kuzmanović, Anica Dobra, Marko Janketić, Anđelka Stević Žugić, Katarina Žutić, mladi Vučić Perović koji je zaista talentovan i voljen od publike, Tika Stanić, Branislav Trinović i mnogi, mnogi drugi. Moram da dodam i to da je Tanja Bošković ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo i izuzetan doprinos umetnosti glume Pavle Vusić. Tanja se zhvalila publici i žiriju i skromno rekla da nagardu nije zaslužila i da joj je najveća nagrada i orden bili prilika da igra sa velikanima poput Pavla Vuisića, Gage, Milene, Bore, Bate i Bekima, što je najviše što se u tom poslu može dobiti. Kako se prošle godine festival nije održao, za prošlu godinu svoju zaostalu nagradu za životno delo poslednje večeri festivala primiće Anica Dobra.