Srbija: Sve što trebate znati prije putovanja

Što turistima smeta a što hvale kada se nađu na odmoru u Srbiji? Je li im smeta pušenje u zatvorenim prostorima? I zanima li ih uopće politička situacija u zemlji u kojoj provode odmor? To ćete danas saznati u najnovijem izdanju podcasta Cosmo BHS u našoj ljetnoj seriji predstavljanja turističkih odredišta na jugoistoku Europe.

Iako nema more i iako ne ovisi u tolikoj mjeri od prihoda od turizma kao susjedi Hrvatska i Crna Gora, Srbija svake godine bilježi porast broja stranih turista.

Ove godine se radi o 7 posto, a prema dostupnim podacima Svjetske turističke organizacije Srbija se našla među 10 destinacija koje bilježe najveći rast dolazaka stranih turista.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, njemački turisti su najbrojniji i prosečno ostvaruju između 250.000 i 300.000 noćenja u Srbiji godišnje. Nakon Nijemaca, Srbiju najčešće posećuju gosti iz Turske, Rusije, Sjeverne Makedonije, BiH, Slovenije i Kine.

Koji su trendovi turističke ponude u Srbiji? Je li porast cijena utjecao na dolazak turista? I jesu li politička previranja posljednjih mjeseci i godina utjecali na turističku percepciju Srbije? Nakon Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u našoj ljetnoj seriji analiza turističkih odredišta europskog jugoistoka, danas je na red došla i Srbija.

Kolegica Jelene Đukić-Pejić nam donosi pregled praktičnih informacija za sve one koji (su se ovih dana uputili u smjeru) namjeravaju da posjete Srbije.

Iako nema more, Srbija svake godine bilježi porast broja stranih turista. Ove godine je to 7 odsto, a prema dostupnim podacima Svjetske turističke organizacije našla se među 10 destinacija koje bilježe najveći rast dolazaka stranih turista. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, njemački turisti su najbrojniji u Srbiji i prosečno ostvaruju između 250.000 i 300.000 noći u Srbiji godišnje. U augustu prošle godine je to 24.000 pojedinačnih dolazaka, kažu zvanični podaci, a posle Njemaca, Srbiju najčešće posećuju gosti iz Turske, Ru sije, Severne Makedonije, BiH, Slovenije i Kine. Ipak, Srbija ne bilježi veliki udio BDP od turizma, tek nekih 2.5% od ugostiteljstva i transporta, a indirektni doprinose je ukupno 10%.

Srbija nema more, ali ima sve više turista i važna je destinacija na putu do mora. Turisti ostaju u Srbiji po dve – tri noći, ali veliki je broj i onih koji dolaze da borave u banjama, na planinama i u gradovima Srbije. Često dolaze avionom do Beograda, Niša ili Kraljeva i to su dobre polazne tačke za obilazak gradova, i za dalje obilaske po Srbiji i za dalja putovanja.

Oni koji granicu prelaze automobilom, strpljenje će im biti najjače oružje jer su na granicama tokom leta velike gužve. Srbija je na putu prema Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj, Albaniji takođe – i glavne granice su često vrlo zagušene, posebno vikendom, i ako čekate recimo pola sata na granici, smatrajte sebe srećnikom.

Ima li specifičnosti na tim graničnim prelazima što se tiče čekanja?

Kao što sam rekla, pola sata čekanja je super vest. Nekad se čeka i sat i po. Na graničnom prelazu sa Bugarskom, Gradina, čeka se oko sat vremena, Preševo – to je granični prelaz sa Makedonijom sat i po. To su južne granice, a na severu, na Horgošu iako ima 6 traka za vozila, i jedna za autobuse, kolone se neprestano formiraju, jer ogroman broj vozila pristiže ka Srbiji. Proteklog vikenda je u jednoj noći prošlo oko 16.000 putnika, 4.500 vozila i preko 100 autobusa. Ali sve granice u Srbiji pokrivene su kamerama, pa se turisti lako mogu informisati o stanju na granicama i odlučiti kojim će putem ući u Srbiju.

Šta je sa putarinama i koliko one koštaju?

Putarine se plaćaju na izlazu sa autoputa. Od Subotice do Beograda, putarina je 850 dinara, dakle oko 8 evra, od Beograda do Niša je 10 evra, a ako se sa autoputa izlazi ranije prema nekoj od banja u Srbiji, to je otprilike isto oko 10 evra. I od Niša do Preševa oko 8 evra.

Koji su uslovi za ulazak u Srbiju, da li je strancima potrebna viza?

Ne, viza nije potrebna ni za državljane EU, ni za državljane Velike Britanije, ni SAD. Samo važeća lična dokumenta, lična karta, pasoš, vozačka i saobraćajna dozvola. Ponekad je potrebno pokazati i dokaz da imate finansijskih sredstava za boravak u Srbiji, a dovoljnim sredstvima se smatra 50 evra po svakom danu boravka po osobi. To može biti i papirni novac i račun iz banke. Dakle, bez vize, ali boravak bez vize podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od ukupno 180 dana.

Šta je sa prijavom boravka?

Ako neko doputuje u Srbiju i ima smeštaj u hotelu ili u nekom apartmanu što je ovde veoma često, oni koji izdaju smeštaj prijavjuju svoje goste nadležnima. I to se radi u roku od 24 sata od ulaska u smeštaj. Ako se desi da gosti menjaju smeštaj i mesta u kojima borave, takođe je potrebno da promene to i administrativno. To mogu i sami, i to odlaskom u najbližu policijsku stanicu, a može i online preko e-uprave. Što se tiče boravišne takse, ona je između 10 i 15 evra za deset dana u zavisnosti od mesta u kojima borave. Važno je reći za zdravstveno osiguranje – treba da imaju svoje putno osiguranje i to će im pokriti sve u Srbiji.

Kakve su cijene u Srbiji, kafa, ručak i slično?

Svuda u kafićima kafa je u proseku 2 evra. U manjim mestima je jeftinija, a u ekskluzivnijim kafićima ili restoranima, kafa može preći i 3 evra.

Što se tiče ručka u restoranu – dvoje mogu platiti oko 50 evra – za taj novac mogu da biraju salatu, piće, predjelo, glavno jelo. Zavisno od izbora hrane, naravno. U picerijama je pica od 900 pa do 2.000 dinara, dakle od 8 pa do nešto manje od 20 evra. U Srbiji je popularna i ulična hrana, pljeskavica košta od 4 do 5 evra, a one gurmanske varijante punjene pršutama i kačkavaljem su skuplje, oko 7 evra. Ćevapi su takođe popularni u Srbiji, a porcija od 10 ćevapa u proseku košta 8-9 evra.

Da li se moraju menjati euri i da li se primaju kartice?

U Srbiji je zvanična valuta dinar, i evri se ne mogu koristiti za direktno plaćanje u prodavnicama. Najbolje je koristiti karticu i gotovinu, veće troškove karticom, a sitne troškove gotovinom. Kad kažem sitne troškove, tu mislim na pekare, kioske, pijace, manje radnje. Vrlo važna stvar za Srbiju je da gorivo na svim pumpama možete platiti karticom, osim na ruskim – Gazprom i NIS pumpe ne primaju kartice, već samo keš. Razlog su sankcije pod Gazprom i NIS posluju, pa za gorivo ili kafu na ovim pumama potrebna je gotovina.

Taksi se takođe može platiti karticom, ali ne svuda, tako da je ipak bolje imati keš. Ako vam terminal na kasi ponudi konverziju u vašu domaću valutu, pametnije je da to odbijete i izaberete plaćanje u dinarima jer je kurs banke mnogo povoljniji kada se evri menjaju u menjačnicama. Važno je napomenuti da treba izbegavati menjanje novca na aerodromima ili u hotelima, tu su kursevi lošiji.

Ako neko dođe avionom i želi da uzme rent-a-car, koliko to košta?

Cene se kreću od 12 do 70 evra po danu, u zavisnosti od klase vozila, dužine najma, ali i od sezone. Leti je svakako najskuplje. Ako planirate tim vozilom i van Srbije, vrlo je važno da pronađete neku rent a car firmu koja tu uslugu nudi, jer nemaju nužno svi mogućnost za vožnju i po Srbiji i van nje. Što se tiče taksija, u manjim gradovima po Srbiji startna cena je 1.5 evro, a u Beogradu je 3 evra. Cena po kilometru taksijem ide do 1 evro.

Šta je sa romingom?

Pošto Srbija nije deo EU – klasični EU roming se ovde ne primenjuje. U Srbiji se još uvek ne primenjuje pravilo „roming kao kod kuće“ sa EU, pa je potrebno da se oni koji dolaze u Srbiju, raspitaju kod svog mobilnog operatera za uslove.

Kakva je situacija što se tiče bezbednosti?

Srbija je prethodnih godinu i po dana zbog studentkih protesta okarakterisana kao ne sasvim bezbedna zemlja, ali ali Srbija je bezbedna i stabilna zemlja sa niskom stopom nasilja. Prema međunarodnim indeksima mira, svrstava se u zonu srednjeg do visokog nivoa bezbednosti. Dakle, nema razloga za brigu čak ni u političkoj i društvenoj konotaciji zbog pomenutih protesta. Takođe, Srbija nije podložna ni zemljotresima, ni vulkanskim aktivnostima – ali leti su moguće poplave i požari zbog klimatskih promena koje su problem u celom svetu. Leta su vruća, ali nisu nepodnošljiva.

Konkretno ovo leto do sada nije bilo preterano vrelo, ali meteorolozi najavljuju vrući talas iz Maroka u avgustu i temperature maksimalno do 40 stepeni koje će trajati dvadesetak dana.

Na početku si rekla da Srbija nema more, ali ipak ima puno turista. Gde oni idu?

Pa najpre, prestonica Beograd je primamljiva turistima, nudi puno toga od muzeja do noćnog provoda. Gastronomija u Srbiji je izuzetno poznata, a odlaskom u manja mesta, pa i turistička, ponuda je sve zanimljivija. U Srbiji je relativno lepo razvijen etno turizam, na severu ima divnih salaša gde se može boraviti, a na jugu lepih ušuškanih sela sa predivnim okolišem sa vodopadima i planinskim stazama. Srbija je šarenolika i pristupačna, a tu su i planinski centri poput Zlatibora i Kopaonika ili banje poput Vrnjačke banje ili Sokobanje. Ponuda je kao što sam rekla šarena, i ima tu aktivnosti za svačiji džep. U tim etno selima smeštaj može biti i manje od 10 evra za noć, najčešće smeštaj u banjama i gradovima je između 50 i 100 evra za noć, a naravno postoje i luksuzni objekti u kojima noć košta i do 2.000 evra. Ne smemo zaboraviti ni festivale koji su svakog leta sa sve brojnijom publikom iz inostranstva. Exit nam je otišao u Egipat, ali i dalje su tu brojni festivali i za ljubitelje rock, pop, jazz ili tradicionalne muzike. U Kragujevcu je Arsenal fest u junu, Love fest i Nišville jazz festival su u prvoj polovini avgusta i za oni koji vole etno zvuke – Dragačevski sabor trubača u Guči koja je takođe u avgustu. To bi moglo biti i objašnjenje zašto Srbija ima najviše stranih turista baš u avgustu.